Za igru je dovoljno da imate maštu
Igra sa decom je jako bitna za njih. Bitna je i za vašu bliskost, bitna je i za njihov razvoj.
Zabaviti dete u današnje vreme predstavlja pravi izazov. Sigurno ste se mnogo puta isfrustrirali. Kako se takmičiti protiv aplikacija i igrica?
Jer, ako ćemo realno, svima rukica odmah krene ka pametnom telefonu.
Tamo su neki zanimljivi sadržaji, tamo su neke šarene pokretne slike,šarene boje, zvukovi i akcija.
Sve to previše privlači pažnju, ali i previše stimuliše te male nervne ćelije… koje žele samo još više i više tih slika.
Čak i malo dete do godinu dana, odmah nakon što savlada minimalnu sitnu motoriku, zna da skroluje.
Da li je to dobro ili loše, ne znam. Ali znam da je svima lakše da detetu daju pametni telefon, tablet i sl. i sebi obezbede nekoliko sati slobode, ili bar vremena da urade nešto drugo.
Isto tako znam da to lako postane navika, i da tako zaboravljamo da se sa detetom igramo.
A zašto je bitno da se sa detetom igramo?
Pre svega, zbog vaših uspomena.
Bitno je da sa detetom provodite vreme kvalitetno, a kada je ono malo… to je u igri. Vreme će brzo proći, dete će brzo prestati da to bude, i jednog dana kada se budete osvestili, shvatićete da je ono odraslo, i da ste propustili dobar deo njegovog života.
Ok, ne kažem da možda niste bili tu, da ga niste vodili kod lekara, na sport i na engleski, radili sa njim domaći i sve ostalo što spada u roditeljsku dužnost.
Ali, kad se ono bude prisećalo detinjstva, verovatno neće znati koju je igricu igralo tada, ili šta je bilo zanimljivo na Ytubu. Neće se setiti ni lekara, ni zubara. Pa ni telefona.
A znate li čega će se setiti?
Sećaće se kako je zajedno sa mamom pravila kolače za tatin rođendan.
Kako je izgradila stil odevanja tako što je besomučno oblačila lutke.
Kako je shvatila šta je šminka tako što je upropastila jednu lutku, i da je tada naučila važnu lekciju – da ne stoji šminka svima. A i šta znači kad kažu – manje je više.
Kako je naučila da napravi nakit od perli i da nešto što ona napravi, pokloni nekome koga voli.
Da ono što njena ruka može da napravi ima vrednost!
Setiće se kako ga je tata učio da peca sa improvizovanom pecaljkom od štapa i kanapa. Kako su od ofingera i pruta nastali luk i strela.
Kako ga je naučio da pravi žabice na reci, a da bere cveće u parku.
Kako je bitna pažnja, i kako je lepo pokloniti ženi cvet.
Sutra će tako, kad bude u parku, ubrasti jedan i svojoj devojci. Eto, jer se setio, i jer je voli.
Setiće se kako ste bili istraživači i kako ste se namerno izgubili da bi vas on vratio kući. I koliko je ponosan na sebe bio tada.
I stetiće se … koliko ste se smejali.
Kada ste igrali pantomime, pa je mama glumila žirafu, a tata pokušao da bude kokoška.
Kada je svaki balon bio prilika za novu igru balonoranja sa mamom i tatom. I kako ste tu naučili šta je sport, i da je normalno da se nekad i gubi.
I da, setiće se i nekih nestašluka.
Onda kada je stradao zid u predsoblju, jer je baš tada naučila da voštana boja na zidu nije isto što i kreda. I da to što je nacrtala može da se skine tek sledećim krečenjem. Ali tada je shvatila i koliko se u njenoj kući ceni njena umetnost, jer su odlučili da neće da diraju crtež sledećih mesec dana.
Da, tog dana je shvatila da će da bude umetnica.
Ne, sigurno mu pametni telefon neće stvoriti uspomene, osim ako ga ne budete koristili za to.
A vreme će proći.
Igra je prilika da dete naučite nekim veštinama. Neka budu i nepotrebna znanja, ali to je prilika da ono nešto uspe da uradi samo. Neka to bude samo da se popne na drvo, ili preskoči stepenik. Dete tako sebi gradi samopouzdanje.
I igra je sjajan način da detetu prenesete važne poruke. One životne. Onda, i na onom nivou koje ono može da razume. Šta je dobro, a šta je loše.
Zašto bi vam dete vaspitao neki Yutuber, verovatno ne mnogo stariji od njega?
Igra je način da mu probudite znatiželju! Da ono poželi da nauči više o tome, ili da se možda jednom time bavi. Možda će zbog vaših igri traženja i otkrivanja, poželeti da bude arheolog. A možda će samo poželeti da istražuje.
I na sve to, ne morate ni dinara da potrošite na tu igru. Potrošite samo ono što je detetu najbitnije, svoje VREME i PAŽNJU.
I igrajte se sa njim, u kući, napolju, na odmoru… Naučite ga da život posmatra kao igru i učinićete mu najveću uslugu u životu.