Ne možeš biti umetnik dok se ne umažeš

maliumetnici

U redu je kada se dete malo umaže

Ok, odmah da se razumemo… Ja samo od onih frikova kojima je potpuno u redu da se dete umaže, čak i od glave do pete.

Znam, svaki roditelj bi me sada verovatno spalio na lomači za primer, jer zaboga današnje instagram dete mora da bude uštirkano, sa čistom odećom i savršenom frizurom za slikanje. Ali, dok ih ja čuvam – neka se prljaju koliko žele.

Tako, jednog kišnog popodneva Kića, Švrća i ja rešismo da se malo pozabavimo umetnošću.

Ali, crtanje je bilo dosadno, juče smo bojili bojanke, (i ne samo bojanke, i zid i vrata), pa svakako ni to ne dolazi u obzir. Plastelin nemamo, nismo kupili, a pada kiša… ne možemo ni da odemo po njega.

Setih se, pa možemo da ga napravimo sami?

Šta je plastelin, nego vrsta testaste smese.

– Drugari, imamo projekat!

 

KAKO SE PRAVI PLASTELIN?

dete se igra

Konsultovah google čisto da budem sigurna i nađoh recept za domaći plastelin:

– 2 šolje brašna

– 2 šolje vode

-1 šolja  soli

-2 kašike ulja

-kesica limontusa

Kao što rekoh… testo.

Za čas izmuljah sve praškaste u jednu činiju. U šerpicu vodu i ulje pa na ringlicu, dodah sve iz činije i uz malo ili malo više mešanja dobih nešto što liči na testo, a zove se plastelin!

I sada, da se bacimo da kreativan deo….

Umetnost može da počne

Uz pomoć modlica, čačkalica, drvenih spatulica i drugih rekvizita, bacismo se mi u ozbiljan posao. Počeše na nastaju Vile, zmajevi, crvi… dosta crva i glisti (to nam je iz nekoh razloga najbolje išlo), pa čak i jedna gitara!

Ali, postojao je samo jedan problem. Sve što smo pravili bilo je belo. Jer, mi smo u nedostatku boje za kolače kojom bi napravili plastelin u raznim bojama, imali samo belo testo. Tako, pomalo tužno, ali sva naša umetnost je bila bezbojna.

Ako je istina što kažu da belo nije boja.

Iako beli Sneško Belić možda ima smisla, pa čak i bela gitara ne izgleda loše, opet… nije to prava umetnost, ako nema boje.

 

 

 

boje

FAZA DRUGA, DODAJ BOJE SVOJOJ FIGURI

Ono što imamo su tempere! I četkice. I to nam je sasvim dovoljno.

Čak, još je bolje. Jer, u okviru ove igre pravljenja sa plastelinom imamo i još jednu, “dodaj boju u svoju umetnost“, ili oboji figuru.

Sada da se vratimo na početak teksta.

Ja ne vidim ništa loše u tome da se malo umažemo. Pa nije strašno ni što je sto malo dobio boje, a bolje nije prošla ni stolica.

Mislim, i svi pravi umetnici su umazani!

Najbitnije, mi smo se ludo zabavili i ova zanimacija je trajala satima…

Pa, mislim ko kaže da Sneško Belić ne može da bude zelen?

I zar nije umetnička sloboda da Kićina mačka ima crven rep, a plave uši?

Nemojte nikada da sudite umetniku zato što on tako vidi svet.

A nemojte ni detetu zato što se malo umazalo…

– NA ŠTA TO LIČITE? – zagrme neko sa vrata

Šeretskim pogledom Švrćko se okrenu u reče:

– Tata, svi pravi umetnici su umazani! Tako je teta rekla.

Zašto je ovo dobra igra?

 

-deca sama prave svoje figure

-sama ih boje po sopstvenoj mašti

-razvijaju kreativnost

-vežbaju sitnu motoriku

-nije potrebno mnogo sastojaka, brzo se pravi a mogu se igrati satima, naročito kad ne mogu napolje

 

 

 

Ako niste vični pravljenju plastelina

Plastelin se može naći u svakoj knjižari i nije skup. Posebno hvale Play Doh, pa ako birate, birajte najbolje.