KAKO OD SAKRIVANJA NAPRAVITI IGRU

Za razliku od nas odraslih iliti velikih, koje strašno frustrira kada nešto ne možemo da nađemo… kod dece to nije tako.

Možda bi i nama bilo u tome nešto izazovno, da to obično nije ključ od kola baš kad treba da pođemo na posao, ili indeks baš onda kad smo pošli na ispit…

Ili bilo šta drugo što nam treba JUČE.

Ako pitate dete da nešto nađe, ono sigurno neće da se iznervira. Ono će to da shvati kao igru. Mislim, setimo se žmurki.

Tako smo mi napravili našu igru od pakovanja kartonskih podmetača.

U jednom pakovanju, dobijenom kao reklamni materijal neke nebitno koje industrije pića, bilo je 6 kartonskih podmetača.

Taj poklon je tako, iako nikad nije upotrebljen u svojoj nameni i tekako poslužio.

Hvala im.

Kako igrati igru izgubljeno- nađeno?

Naša igra sa podmetačima je bila ovakva.

Jedan igrač ima zadatak da sakrije u jednoj sobi svih 6 podmetača. Kad to uradi, može da pozove drugog koji treba da ih nađe. Kada nađe svih šest igrači se menjaju.

Tako su podmetači skrivani u glavnom po fiokama, ispod jastuka , u činiji ili na sličnim mestima koja ti nikad ne bi pala na pamet…

I nekako je uvek bilo lako naći prvih 4, dok su zadnja dva po pravilu bila jako teška.

Mislite da je ovo dosadna igra?

Dosadno? Pa ne baš.

Ovo je umelo baš da zaokupira dečiju pažnju, i da ih zabavi u kući vrlo često. Čim bi pronašli sve govorili bi -nađeno!

I onda bi se menjali. Ako bi zapeli negde imali su pravo na jednu pomoć u vidu opisa gde je… pri čemu je trebalo samo da se pomogne, ali nije smelo da se otkrije mesto.

Pa je onda jedan bio „tamo gde stoje papiri za crtanje“, „negde gde je bila jelka“, „daleko od tebe sada, ali bliže nekoj lutki“, pa čak i „tu gde sam prošli put piškio u noši“…

Naravno, dešavalo se i da onaj koji skriva i sam zaboravi mesto. Pa onda smo tražili svi zajedno.

Ovo na izgled dosadno i naivno igranje pomaže deci da razmišljaju, da vežbaju pamćenje, da pokušaju da se snađu u prostoru, ali i da vežbaju izražavanje (blizu, daleko, ispod… ).

Skrivanje i traženje je igra. A igra nikad ne može da bude dosadna.