Deca vole da se igraju, jer je to zabavno. Ali to je takođe i od vitalnog značaja za njihov zdrav razvoj.Tokom igre deca uče i vežbaju socijalne, kongitivne, emocionalne, i fizičke veštine. Vežbaju kreativnost, maštu i rešavanje problema.

Sve veštine koje deca razviju tokom igre se kasnije tokom života nadograđuju.

Čak i bezazlene igre kao što su dobacivanje loptom sa nekim naučiće decu mnogim stvarima kao što su motorika, saradnja, slaganje sa drugima, svest o sebi i svetu oko sebe…

Svako dete prolazi kroz različite vrste igre tokom svog razvoja. Svako dete se takođe razvija svojim tempom, tako da se neke vrste igre javljaju kod nekih pre, a kod nekih kasnije, a neke paralelno.

BESCILJNA IGRA

Ovo je prva faza igre koja se javlja kod beba i traje do nekog trećeg meseca. To je u principu besciljno pokretanje ruku i nogu koje i ne liči na igru. Roditelji ne bi trebalo da rade ništa da bi podstakli ovu igru, bebe je instiktivno same izvode.

Potrebno je samo pustiti ih da neometano istražuju.

USAMLJENA IGRA

To je igra koja kao što i samo ime kaže podrazumeva da se dete igra samo. Ovo je vrlo važna faza u kojoj dete uči kako se igra, i kako da samo sebe razonodi. Igračke su sve čime se dete može igrati samo: plišane lutke, kocke, guralice…

Iako svako dete može da se igra samo, ova faza najčešća je kod dece između druge i treće godine. Ako je dete stidljivo, možda će se i kasnije igrati ovako. Deca u tom ranom uzrastu nemaju razvijene komunikacijske veštine, pa se najčešće igraju na ovaj način.

Deca predškolskog uzrasta će se igrati samostalno čak i nakon što dobro savladaju igru sa drugom decom, jer se u ovim uslovima mogu u potpunosti igrati po sopstvenim pravilima i interesima.

IGRA POSMATRANJA

Dete jednostavno posmatra drugu decu kako se igraju, ali ne učestvuje. Može posmatrati i vas i druge odrasle i gledati šta radite.

Ova faza je između 2. i 3. godine, odnosno kod one dece koja još uvek rade na svom rečniku. To je zdrav oblik učenja kroz igru. Dete se jednostavno upoznaje sa okvirima igre pre nego što bude imalo dovoljno samopouzdanja da se i samo uključi u nju.

 

PARALELNA IGRA

Ako stavite dva trogodišnjaka u sobu zajedno, videćete da se oba deteta igraju jedno pored drugog, ali u svojim svetovima. Ova faza počinje od oko druge godine i razlkuje se od zajedničke igre po tome što ni jedno dete ne želi da utiče na igru drugog deteta.

Mada se možda na prvu čini da dete ne obraća pažnju na igru drugog deteta, ono u stvari vrlo obraća pažnju.Oni čak i oponašaju jedan drugog. I ovo je vrlo važna faza za budući razvoj.

ASOCIJATVNA IGRA

Ova faza počinje od treće do četvrte godine deteta i takođe uključuje decu koja se igraju odvojeno. Ali za razliku od prethodne faze, oni međusobno komuniciraju. Recimo oni prave grad od kockica, ali svako pravi svoju zgradu. Oni su samostalni, ali sarađuju.

U ovoj fazi razvijaju se veštine kao što su:

društvene veštine, saradnja, rešavanje problema i komunikacija.

ZAJEDNIČKA IGRA

To je onda kada se sve druge faze spajaju i deca stvarno počinju da se igraju. Obično se javlja između četvrte i pete godine, kod predškolaca…

U ovoj fazi dete koristi sve socijalne veštine koje je do sada steklo u prethodnim fazama.

Ova faza obuhvata različite vrste igre. Bez obzira da li zajedno prave slagalicu, igraju se društvene igre ili pak obavljaju neku aktivnost napolju, ona predstavlja temelj za buduću interkciju sa drugima.

DRUGE VRSTE IGRE

 

Iako su gornje faze vitalne za razvoj deteta postoje i druge faze koje takođe doprinose detetovom razvoju.

One uključuju:

TAKMIČARSKA IGRA

Kada dete počne da učestvuje u svakoj vrsti igre koja zahteva takmičenje, počeće da uči važne lekcije kao što su pobeda, poraz, suočavanje sa porazom, nošenje sa emocijama, pravila igre…

KONSTRUKTIVNA IGRA

Ona uči dete da napravi nešto. Bilo da pravi tvrđavu od jastuka, ili nešto od lego kockica, ili kule od peska … Kongitivne veštine pomažu detetu da shvati kako nešto da napravi najbolje.

Takođe, ponovnim pokušajima dete se uči upornosti.

IGRANJE ULOGA

Oblačeći kostim nekoga i ulazeći u njegovu ulogu dete vežba kako maštu tako i kako funkcioniše zajenica. Uči o saradnji sa drugima,a i o toj ulozi u koju se maskirao. Takođe, vežba i jezik, odnosno reči i fraze koje se u tim zanimanjima koriste.

Recimo,ako je dete lekar, ono će da nauči da mu dolaze PACIJENTI, da će da im napiše RECEPT, i da im da LEKOVE.

Ako je prodavac, naučiće da pita ljubazno mušteriju da li joj nešto treba, da uzme NOVAC i vrati KUSUR.

FIZIČKA IGRA

Bilo kakva fizička aktivnost je fizička igra. Dok dete vozi bicikl, baca loptu, penje se na tobogan, ono vežba motoriku. Fizičkom igrom razvijaju se kondicione veštine deteta i ono u stvari vežba.

SIMBOLIČNA IGRA

Svako pevanje, rimovanje, sviranje, crtanje, bojenje ili pravljenje pomaže detetu da se izrazi. Kroz ovu igru ono obrađuje svoje iskustvo i svoje ideje, kao i svoja osećanja.

Iako je igra važan deo dečijeg razvoja, roditelji bi trebalo da puste dete da ih samostalno otkriva i da kroz faze igre razvija veštine. Roditelji ne mogu da podučavaju dete igri, oni samo mogu i trebaju da ga usmeravaju.